Kategorija
Abdullah ibn Mesud prenosi da je Poslanik, alejhisselam, rekao:
“Koja osoba pati od tegobe i bola, kada prouči:
`Allahumme inni `abduKe ve ibn `abdiKe ve ibn emetiKe, nasijeti bi jediKe, madin fijje hukmuKe, `adlun fijje kada'uKe, es'eluKe bi kulli Ismin huve leKe semmejte bihi NefseKe ev enzeltehu fi KitabiKe ev `allemtehu ehadan min halkiKe ev iste'serte bihi fi `ilmil gajbi `indeK en tedž'alil Kur'ane rebi'e kalbi ve nure sadri ve džela'e huzni ve zehabe hemmi!
(Allahu moj, ja sam Tvoj rob, sin roba Tvoga i sin ropkinje Tvoje, moja kika u Tvojim je Rukama, Tvoja zapovijed vezana za mene već je izvršena a Tvoja odredba o meni pravedna je. Molim Te svakim Imenom Tvojim koji Ti pripadam, kojim si sâm Sebe imenovao, ili koji si objavio u Knjizi Svojoj, ili kojem si poučio nekoga od Tvojih stvorenja, ili kojega si sačuvao u znanju o skrivenome koje se nalazi kod Tebe, da učiniš Kur’an gospodarom moga srca, svjetlošću mojih grudî, izlazom moje tuge i izbavljenjem od moje tjeskobe!)
- Allah će joj odagnati tugu i bol a podariti stalnu radost.”
(Hadis, govor Muhammeda, alejhisselam, bilježi Ahmed, u svome Musnedu, 1/391., a Albani tvrdi da je ovaj hadis sahih - vjerodostojan)